Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Prenosi se da je u vrijeme vladavine abasijskog halife Haruna er-Rešida živio luđak po imenu Behlul. Jedan dan Harun er-Rešid prošao je pored Behlula koji je sjedio na groblju. Ugledavši ga, halifa Harun er-Rešid, rekao mu je: ”O Behlule, o ludi čovječe, kad ćeš postat pametan?” Kada je čuo šta mu je halifa rekao, Behlul je potrčao i popeo se na vrh stabla koje se nalazilo pored groblja, a onda je sjeo na jednu granu i povikao prema Harunu er-Rešidu: ”O Harune, o ludi čovječe, kad ćeš postat pametan?” Harun er-Rešid je došao pod stablo i upitao Behlula: ”Jesam li lud ja ili ti koji sjediš na groblju?” Behlul je odgovorio: ”Ja nisam lud, ja sam pametan čovjek.” ”A kako to”, upitao je Harun er-Rešid? Behlul je odgovorio: ”Jer sam shvatio da je ono prolazno” – pokazavši rukom prema Harunovom dvorcu -, ”a da ovo ostaje” – pokazujući na groblje -, ”pa sam se posvetio izgradnji ovog što ostaje, a ti si, Harune, gradio ono prolazno, a rušio ovo što ostaje, pa mrziš da ideš iz sagrađenog u porušeno, iako si svjestan da ćeš napustit ovaj svijet i da to ne možeš izbjeći. Pa, reci mi onda ko je od nas dvojice lud?”
U tom trenutku Harunovo srce se raznježilo i plakao je toliko da su mu suze natopile bradu. Onda je pogledao prema Behlulu i rekao mu: ”Allaha mi, istinu si rekao.” Zatim je rekao Behlulu da ga nastavi savjetovati, a Behlul mu je rekao: ”Drži se savjeta Allahove Knjige, to ti je dosta.”
”Imaš li kakvu potrebu”, upitao ga je Harun er-Rešid. Behlul je odgovorio: ”Da, imam tri potrebe, ako mi ih ispuniš biću ti vječno zahvalan.” ”A koje su to potrebe”, upitao je Harun er-Rešid? Behlul je rekao: ”Želim da mi produžiš život?” Harun er-Rešid odgovorio je: ”Ja to ne mogu.” ”Želim da me zaštitiš od Meleka smrti”, rekao je Behlul? ”Ne mogu ni to”, odgovorio je Harun er-Rešid. ”Želim da me uvedeš u Džennet”, rekao je Behlul. ”Ne mogu ni to”, odgovorio je Harun er-Rešid. Tada mu je Behlul rekao: ”Onda znaj, Harune, da si ti rob, a ne vladar, i ja nemam nikakvih potreba kod tebe.”
