Na Trgu slobode u Novom Sadu, u prisustvu više hiljada građana i zvaničnika iz Srbije, održana je državna ceremonija obilježavanja 27 godina od hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja”.
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao održao je još jedan govor pun prijetnji. Vučić je zaboravio da govori o danima kada je odlazio u Hrvatsku da raspiruje plamen mržnje i da huška Srbe na rat. Umjesto toga danas govori o tuđim krivicama i otvoreno prijeti.
Vučić je lažno povikao da Sbija hoće mir po svaku cijenu.
“Hoćemo mir po gotovo svaku cenu”
-I nikada nije dosta. I popustite po jednom pitanju, popustićemo. Popustite po drugom pitanju, popustićemo. Popustite po trećem pitanju, popustićemo. Hoćemo mir gotovo po svaku cenu. Da nikome život ne bude ugrožen. Da čuvamo druge nadajući se da će oni da čuvaju nas. Ali tome kraja nema. I zato vam kažem i pre nekoliko dana koji su mi bili najteži u poslednjih deset godina, a što sigurno je malo ko od vas mogao i da oseti i da vidi – doveli su nas do ivice, saterali su nas u ćošak u kojima sam samo rekao i velikima u svetu: “Mi više nemamo kud, a vi sada izvolte.” Mi nemamo šta da popuštamo, ni gde, ni kome, nemamo kud da idemo. Pa kad je tako onda ćemo čuvati i braniti naš narod. A vi gledajte možete li s nama kada se ovako ponosni i dični podignemo svi i Krajišnici i Šumadinci i Piroćanci i Levčani i Hercegovci. Kada stanemo uz svoj narod kao jedan. Postoje decenije u kojima se ništa ne desi, a ima nedelja u kojima se dese decenije. Jedna od retkih pametnih rečenica koje je Lenjin izgovorio.
“Odbranićemo Srbiju i pobediti”
– I kao što vidite, ne plašimo vas se. I večeras na Trgu u Novom Sadu, posle devet godina ubedljivo je najveći broj ljudi i to govori da se Srbija osvešćuje, da Srbija zna da pamti i da Srbija zna da se seća. A zašto je to bilo tako. Uvek je bilo lakše ići linijom manjeg otpora. Da bi vas pohvalili u komšijskoj štampi. Da bi vam rekli neku lepu reč, jer teško je izdržati i trpeti udarce. Retki su ljudi koji mogu da ih trpe. Mi smo ih toliko istrpeli, toliko su nam leđa išibana da više nije važno da mogu da rade šta god hoće, mogu da tuku koliko god hoće, mi više nemamo kud. Saterali ste nas u ćošak i oduzeli sve što ste mogli, više nemamo kud. Čuvaćemo svoju Srbiju, radićemo, fabrikama, radom na njivi na sve moguče načine uzdizaćemo Srbiju.
– I ko god pomisli da će da je napadne, čuvaćemo i branićemo Srbiju i ono što je važnije od toga – odbranićemo je i pobedićemo. Da svi čuju – odbranićemo je i pobedićemo. I nemojte da nam pretite više, oguglali smo i na vaše pretnje. I danas smo ovde da pokažemo da Srbija nije više šaka zobi i slabašna. I da Srbija nema više nameru da savija glavu pred onim što su neki uradili njoj i njenom narodu, a ne ona njima. I da im potvrdimo i saopštimo, da ni zabranjeni grad Jasenovac, ni Oluja, ni bilo koji drugi zločin nisu za nas nikakav mit, već činjenica. One sa kojima živimo i one koje nikada nećemo da zaboravimo.
