Ko dugo klanja noćni namaz, Allah će mu olakšati dugô stajanje na Sudnjem danu

0

Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić

Otac je rekao svome sinu: ”Sinko moj, ako ti prođe jedan dan u kojem bude sačuvana i sigurna tvoja vjera, tijelo i imetak, mnogo zahvaljuj Allahu, jer koliko je onih koji u tom danu nisu sigurni za svoju vjeru, i onih kojima je imetak upropašten i onih koji su obeščašćeni.”

Ibn Kesir je rekao: ”Imam Evzai je bio čovjek koji je puno vremena provodio u ibadetu, dugo je i skrušeno klanjao namaz, bio je skroman i pobožan, i dugo je šutio. Govorio je: ”Ko dugo klanja noćni namaz, Allah će mu olakšati dugô stajanje na Sudnjem danu.” (El-Bidaje ven-nihaje, X/120.)

Rekao je El-Adžiri: ”Znakovi da Allah, dž.š., želi dobro nekom čovjeku su: njegovo vezivanje za Kur'an i pridržavanje kur'anskih propisa, slijeđenje sunneta Allahovog Poslanika, s.a.v.s., i sunneta njegovih ashaba.” (Eš-Šeri'atu, str. 24.)

Zun-Nun el-Misri, veli: ”Tri su znaka sreće kod nekog čovjeka: što mu je život duži, sve više se skraćuje njegova čežnja za dunjalučkim blagodatima, što mu se više povećava imetak, sve više se povećava njegova darežljivost i želja za udjeljivanjem, što više se poveća njegova moć, poveća mu se poniznost i skromnost.

A tri su znaka nesreće nekog čovjeka: što mu je život duži, sve više se povećava njegova čežnja za dunjalučkim životom i blagodatima, što mu se više poveća imetak, poveća mu se i škrtost, što više se poveća njegova moć, poveća se i njegova oholost.”

Rečeno je:

– Na svakoj blagodati ljudi zavide, osim na poniznosti.

– Pravda sultana je korisnija ljudima od izobilja.

– Tko se oslanjao na čast svojih očeva, izgubio je vezu sa njima.

– Jezik neznalice je ključ njegove smrti.

– Ibn Ataullah el-Iskenderi, rekao je: ”Osnov svake nesreće, nemara i strasti je zadovoljstvo sa samim sobom, a osnov pokornosti, budnosti i čednosti je nezadovoljstvo sa samim sobom. Da se družiš sa neznalicom koji nije zadovoljan sa sobom, bolje ti je nego da se družiš sa učenjakom koji je zadovoljan sobom.”

Rekao je Seid ibn Musejjeb: ”Ne postoji ugledan čovjek, učenjak i pobožnjak, a da nema mahana i nedostataka. Međutim, neki ljudi zaslužuju da im se mahane ne spominju. Ko ima više vrlina od mahana, njegove mahane se utapaju i nestaju u njegovim vrlinama.”