Piše: Edhem Šerkavi / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Prenosi se da je Ali ibn Ebi Harare, rekao: ”Moja majka je bila paralizirana oko dvadeset godina, i rekla mi je jednog dana: ‘Idi Ahmedu ibn Hanbelu i zamoli ga da uputi dovu Allahu za mene, jer je on blagoslovljen (mubarek) čovjek.’
Otišao sam do njega i pokucao na vrata, ali nije otvorio, već je samo upitao: ‘Ko je?’ Rekao sam: ‘Čovek iz Bagdada! Majka me poslala, a ona je paralizirana, da te zamolim da uputiš dovu Allahu za nju.’
Čuo sam ga kako ljutito govori: ‘Više je nama potrebna nečija dova nego tvojoj majci!’
Zastao sam ne znajući šta da radim, a onda je jedna starica izašla iz kuće i rekla: ‘Jesi li ti taj koji je razgovarao sa Ebu Abdullahom?’ Rekao sam: ‘Da, ja sam.’
Ona je rekla: ‘Vrati se kući, čula sam Ahmeda ibn Hanbela kako uči dovu za tvoju majku.’
Došao sam kući i pokucao na vrata, pa je moja majka izašla hodajući na nogama i otvorila mi vrata, rekavši: ‘Zar ti nisam rekla da je Ahmed ibn Hanbel mubarek insan?!”’
Dobri ljudi su blagoslovljeni i berićetni, i dozvoljeno je tražiti od njih da prouče dovu za nas, a Ahmed ibn Hanbel je bio jedan od Allahovih evlija, preko kojeg je Allah sačuvao Šerijat i Sunnet Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ovo nije ništa drugo nego jedan od njegovih blagoslova.
Prenosi se da je hazreti Omer, radijallahu anhu, izašao jedanput kao halifa da uči dovu za kišu, pa je pozvao Poslanikovog amidžu Abbasa ibn Abdul-Mutalliba, radijallahu anhu, i stavio ga pored sebe, rekavši: ”Gospodaru naš, mi smo Ti, kada bi nam bilo potrebno, posredovali Tvojim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, (tj. tražili smo od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da uči dovu, a mi bismo aminovali), pa si nam spuštao kišu, a evo sada Ti posredujemo amidžom Tvoga Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem (tj. njegovom dovom i traženjem), pa nam spusti kišu.”
Stoga želimo naglasiti da mi volimo dobre ljude, Allahove evlije, ali ne pretjerujemo u toj ljubavi i ne izlazimo iz okvira Šerijata i Sunneta Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, po pitanju evlija.
A to znači kad umre neki dobar i pobožan vjernik, zabranjeno je ići na njegov mezar i tražiti od njega i preko njega ozdravljenje, pomoć i kišu, jer je to očiti širk. Dok su živi takve treba poštovati i voljeti, a dozvoljeno je, na osnovu navedenog, tražiti od njih da upute dovu Allahu za nas u određenim prilikama, a zatim stvar prepustiti Allahu, dželle šanuhu, jer Allah je Onaj Koji daje i uskraćuje, a nečija dova može biti samo uzrok da nam Allah pomogne i podari ono što tražimo.
