Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Jahja ibn Mu'az rekao je: ”Loš li je prijatelj onaj kojem moraš reći: ‘Sjeti me se u svojim dovama!’, i onaj s kojim moraš živjeti okolišajući i dodvoravajući mu se, ili mu se moraš stalno za nešto izvinjavati.”
Ubejdullah ibnul-Velid, rekao je: ”Ebu Dža'fer Muhamed ibn Ali, upitao nas je: ‘Da li neko od vas prakticira da stavi ruku u džep svog prijatelja i uzme šta god želi?’
Rekli smo: ‘Ne, mi to ne činimo.’
On je rekao: ‘Vi niste prava braća kako tvrdite!”’
Spominje se da je jedan musliman iz prvih generacija došao pred kuću svoga prijatelja i pokucao na vrata. Njegov prijatelj je izašao i upitao: ”Prijatelju, šta te je dovelo kod mene?”
Rekao je: ”Doveo me je dug od četiri stotine dirhema koji ne mogu vratiti.”
Tada je ovaj ušao u kuću, uzeo četiri stotine dirhema i dao ih svom prijatelju, a zatim se plačući vratio u kuću. Vidjevši ga uplakanog, supruga mu je rekla: ”Zašto nisi našao neki izgovor ako ti je toliko teško palo što si mu dao četiri stotine dirhema?”
Muž joj je odgovorio: ”Ja plačem samo zato što nisam znao za njegovo stanje, pa je on morao doći da mi to kaže i da zatraži pomoć.”
Učenjaci iz prvih generacija, govorili su: ”Kada bi neko od nas želio obeščastiti i uvrijediti svoga brata, onda bi svoju potrebu iznosio nekom drugom, a ne njemu.”
Prenosi se da je Ibrahim ibn Edhem krenuo na put sa trojicom prijatelja, pa su u jednom mjestu ušli u džamiju da se odmore i da prespavaju. Bilo je vrlo hladno, a džamija nije imala vrata, i kad su trojica njegovih prijatelja zaspali, Ibrahim je ustao i stajao na otvoru za vrata do jutra. Kad su se oni probudili, rekli su mu: ”Ti izgleda nisi nikako spavao?”
Ibrahim ibn Edhem, odgovorio je: ”Bojao sam se da vam ne bude hladno, pa sam zauzeo mjesto vrata.”
