Piše: Edhem Šerkavi / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Ebu Hasan el-Endelusi je, u svojoj briljantnoj knjizi Tarih kudat el-Endelus – Historija sudija Endelusa, ispričao da je Bedrûn el-Sikilli ušao plačući kod emira kojem je služio, a koji ga je volio više od svih drugih slugu.
Emir mu je rekao: ”Šta te je rasplakalo, Bedrune?”
Rekao je: ”Moj gospodaru, imao sam suočenje sa kadijom kakvo nikad prije nisam imao, i volio sam da se zemlja na mene srušila nego što sam morao stati pred kadiju.”
Emir mu je rekao: ”O čemu se radi?”
Rekao je: “Jedna žena me optužila kod kadije, pa mi je on poslao pismo po njoj na kojem je bio njegov pečat i naredio mi da dođem kod njega u sudnicu. Ja sam rekao kako imam obaveza prema mome gospodaru i da ću kasnije odgovoriti na kadijino pismo. Međutim, nije prošlo puno vremena, a došla je policija i odvela me kod kadije.
Kad sam ušao kod njega, on me je pozdravio i rekao: ‘Odbio si da dođeš i nisi obratio pažnju na moje pismo!?’
Rekao sam: ‘Bio sam zauzet poslovima emira.’
Kadija je rekao: ‘Zar sudstvo ne spada u poslove emira i zar se to njega ne tiče?! Vrati pravo ovoj ženi koje si joj uzurpirao ili ću te bičevati pred ljudima.’
Budući da nisam bio u stanju ispuniti ono što od mene traži, čeka me izvršenje kadijine naredbe. Gospodaru, zar si ti zadovoljan da ovako postupi prema meni, a ja, od svih tvojih slugu, imam posebno mjesto kod tebe?!”
Emir mu je rekao: ”Bedrune, olakšaj sebi! Tvoje mjesto kod mene je poznato i traži šta god želiš ja ću ti ispuniti, osim kršenja kadijine presude i naredbe. To su vrata koja smo zatvorili i ne odazivamo se nikome ko od nas traži da ih otvaramo, ni našoj djeci, ni braći i rođacima, a kamo li slugama. Kadija dobro zna šta je uradio i on bolje od nas zna šta je presudio.”
Eto, to je pravda koja je muslimanima omogućila da stoljećima vladaju svijetom i da nose baklju nauke i civilizacije. Kadija koji je znao kakvo mjesto sluga Bedrun ima kod emira, ali nije mario za to, jer niko nije veći od istine, i jer su ljudi jednaki pred sudom.
Istina je da nas danas u ovako teško stanje nisu doveli naši neprijatelji, već smo zapali u ovako teško i ponižavajuće stanje zbog onoga što smo sami sebi uradili.
Stoga ne tražimo pravdu kod vladara prije nego što je pronađemo kod sebe, u svojim kompanijama, na svojim poslovima, među svojim radnicima, u svojim porodicama, kod piljara, čistača, radnika na benzinskoj pumpi, taksiste, portira, profesora, oficira, ljekara itd.
Pravda je kao ljubav, prvo je posijemo, pa onda žanjemo. Kada mi prvi posijemo pravdu, kada je uspostavimo kod sebe, u svojim porodicama i svom društvu, uspostavit ćemo je i na nivou ummeta. U suprotnom, uzalud ćemo jadikovati i žaliti za odsutnim koji neće doći.
