Tako me je naučio život

1615

Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Upitali su starca: ”Šta si naučio od života koji je prošao?”
Odgovorio je:”Naučio sam da je dunjalučki život pozajmica i dug;
Naučio sam da će mazlum, onaj kome je nepravda učinjena, prije ili kasnije ostvariti pobjedu;
Naučio sam da strelice zore nikad ne griješe;
Naučio sam da ljudski život može završiti u svakom trenutku, a mi smo nemarni i ravnodušni;
Naučio sam da su lijepa riječ, nasmijano lice i velikodušnost glavnica lijepog ahlaka;
Naučio sam da je najbogatiji čovjek na svijetu onaj ko posjeduje zdravlje i sigurnost;
Naučio sam da onaj ko zasije češnjak ne može požnjeti mirisni bosiljak;
Naučio sam da život završava, a zaokupljenost dunjalukom ne prestaje;
Naučio sam da onaj ko želi da ga ljudi slušaju, mora i on njih slušati (saslušati);
Naučio sam da je onaj ko mnogo pametuje i filozofira (i često govori: ja, ja!) prazan iznutra;
Naučio sam da ono što je od zlata ostaje zlato, a da se ono što je od nekog drugog metala i materijala mijenja i hrđa;
Naučio sam da su svi oni koji su pokopani u grobovima bili zauzeti i da su imali zakazane rokove i mnogobrojne planove i namjere, ali ih nisu ostvarili;
Naučio sam da svi mi pripremamo sebi udobnu postelju i koristimo rashladne uređaje kako bi uživali u ”maloj smrti”, tj. u spavanju i snu, a da li smo pripremili i dobrim djelima učinili udobnim naše kaburove kako bi uživali u ”velikoj”, pravoj smrti;
Čuo sam jednog pobožnjaka kada je rekao: ”Čudim se ljudima koji upozoravaju jedni druge na određenu vrstu hrane zbog straha od bolesti, a ne upozoravaju jedni druge na grijehe zbog straha od džehennemske vatre.”