Piše: Edhem Šerkavi / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Mis'ar ibn Kidam, rekao je: ”Šetao sam sa Sufjanom es-Sevrijem, pa je prišao jedan prosjak i tražio od njega novac, ali Sufjan nije imao ništa da mu dâ. Kada je prosjak otišao, Sufjan je zaplakao, pa sam mu rekao: ‘Allah ti se smilovao, šta te tjera da plačeš?’
Rekao je: ‘Zar ima veće nesreće od toga da se čovjek nada tvom dobru, pa ga ne nađe kod tebe.”’
Ako neko od tebe traži milostinju, ili pomoć da vrati dug, ili nije u stanju platiti troškove operacije, ili traži da pokažeš samilost prema njegovom ljudskom dostojanstvu i uneseš radost u njegovo srce, znaj da je on prije toga podigao ruke i uputio dovu Allahu, a onda ga je Allah uputio na tebe da budeš razlogom ispunjenja njegove potrebe.
Dakle, ti si onaj koji je počašćen ovim a ne on, a zar postoji veća čast od toga da te Allah učini razlogom i uzrokom ispunjenja potreba Njegovih robova. Da ti Allah nije želio dobro, učinio bi da drugi ispuni njegove potrebe ili bi mu ih Allah ispunio bez tebe i bez drugih ljudi.
Ti si zapravo onaj koji uzima, čak i ako ti se čini da si ti onaj koji daje, i potrebni čovjek je u prednosti u odnosu na tebe, makar ti smatrao da je obrnuto, jer on tebe treba radi prolaznog dunjaluka, a ti, ispunjavajući njegovu potrebu, zauzvrat dobijaš vječnu ahiretsku nagradu.
Stoga, onaj ko shvati i doživi ovo značenje, s lahkoćom će udjeljivati svoj imetak i pomagati drugima.
Prve generacije muslimana su vjerovale da je čast velikodušno pomagati prijatelje i potrebne, a ne uzimati od drugih. I ako bi neko od njih, iz nekog razloga, htio osramotiti svoga prijatelja, tražio bi svoje potrebe kod nekog drugog.
Talha ibn Abdur-Rahman ibn Avf bio je najdarežljiviji Kurejšija u svoje vrijeme.
Njegova žena mu jednog dana rekla: ”Nikada nisam vidjela gorih ljudi od tvojih prijatelja.”
On je upitao: ”A zašto?”
Rekla je: ”Vidim ih da se druže s tobom ako si bogat, a ako si siromašan, ostavljaju te.”
Tada joj je Talha rekao: ”Allaha mi, ovo je izraz njihovog plemenitog ahlaka. Dolaze nam kada ih možemo počastiti i kada im možemo pomoći, a napuštaju nas kada ne možemo ispuniti njihovo pravo.”
Imam El-Maverdi komentirao je ovu predaju u svojoj prekrasnoj knjizi Edebu-dunya ved-din, rekavši: ”Pogledaj kako je Talha ibn Abdur-Rahman ibn Avf, zbog svoje plemenitosti, protumačio njihovo ponašanje, pa je njihov ružni postupak protumačio kao da su dobro djelo učinili i kao da su, umjesto očigledne izdaje, odanost pokazali. Tako mi Allaha, to je samo zbog čistoće njegovih grudi u odnosu na braću muslimane.”
