Piše: Edhem Šerkavi / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Abdullah ibn Abdu Nehm el-Muzeni žudio je za islamom i životom u blizini Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, te se s tim nijetom i ciljem zaputio u Medinu. Čula je za to njegova majka, pa je otišla njegovim saplemenicima i rekla im: ”Abdullah je otišao da se pridruži Muhammedu, idite za njim i vratite ga. Kada ga vratite uzmite mu odjeću, jer on je najstidniji čovjek kojeg poznajem, pa ako mu uzmete odjeću, on neće moći ići u Medinu.” Njegovi saplemenici su ga uspjeli stići i vratiti kući, a zatim su mu uzeli odjeću, tako da je bio primoran da boravi u svojoj kući. Međutim, on je odbio hranu i piće sve dok se ne sretne sa Muhammedom, sallallahu alejhi ve sellem. Kada je njegova majka vidjela da ništa ne jede i ne pije, pobojala se da ne umre, pa je otišla i tražila da mu vrate odjeću, ali su oni odbili. Nakon toga, ona je uzela grubi beduinski ogrtač (ar. bidžad), razrezala ga na dva dijela i dala mu da se njime ogrne. Tako je Abdullah, ogrnut sa dva dijela beduinskog ogrtača koji su ponajviše sličili na ihrame, krenuo u Medinu da se sretne sa voljenim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem. Kada je stigao u Medinu otišao je kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da izgovori šehadet i primi islam, i od tog dana je postao poznat po imenu Abdullah Zul-Bidžadejn – Vlasnik dva dijela ogrtača.
Nakon toga, došao je Pohod na Tebuk i Zul-Bidžadejn se pridružio Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, u njegovoj najudaljenijoj i najtežoj bitki i pohodu, a ostatak priče ispričao je Abdullah ibn Mes'ud, koji je rekao: ”Ustao sam usred noći tokom Pohoda na Tebuk i ugledao plamen vatre u pravcu vojnog logora, pa sam otišao da vidim o čemu se radi. Kada sam došao do tog mjesta vidio sam da je Abdullah Zul-Bidžadejn preselio na Ahiret. Iskopali su mu kabur, pa je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, sišao u kabur, a Ebu Bekr i Omer su spustili mrtvo tijelo Zul-Bidžadejna do Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da ga stavi u kabur. Kada ga je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, svojim mubarek rukama položio u kabur, rekao je: ‘Allahu moj, ja sam omrknuo zadovoljan sa njim, pa budi i Ti sa njim zadovoljan!’ Tada je Abdullah ibn Mes'ud u sebi rekao: ”Da sam bogdo ja na njegovom mjestu!”
Tako to biva, ko je iskren prema Allahu, On mu ispuni želju. Ovo je Allahov zakon od dana stvaranja nebesa i Zemlje i neće se mijenjati sve do Sudnjega dana.
Zul-Bidžadejn je krenuo na put ostvaviši iza sebe sav dunjaluk, ne tražeći ništa i ne žudeći ni za čim osim za Allahom i Njegovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, pa je na kraju nagrađen u skladu sa nijetom.
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, položio ga je u kabur svojim mubarek rukama i time zatvorio njegov slučaj svjedočenjem da je bio zadovoljan sa ovim plemenitim ashabom, moleći Allaha da i On bude sa njim zadovoljan.
Kakva je to samo počast bila! Najbolji ashabi, Ebu Bekr i Omer, radijallahu anhum, svojim su rukama predali Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, mrtvo tijelo Zul-Bidžadejna, tako da je zadnja ruka koja ga je dodirnula na ovome svijetu bila mubarek ruka Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi vesellem.
Put ka Allahu je naporan i dug, i nije važno hoćeš li stići, već je važno da umreš na tom putu, jer smrt na Allahovom putu je sama po sebi stizanje na cilj.
Ti nećeš biti pitan za sve muslimane, već ćeš biti pitan samo za sebe, za svoj ibadet, pobožnost i bogobojaznost, za svoju sadaku, ahlak i odnos prema ljudima, za svoju djecu i njihov odgoj. To je tvoj problem i to je tvoj put, i znaj da svako umire na onome na čemu je živio.
