Piše: Edhem Šerkavi / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Ebu Muhamed el-Jafi'i je u svojoj knjizi Mir'âtul-džinan zabilježio predaju od imama Eš-Ša'bija, koji je rekao: ”Halifa Abdul-Melik ibn Mervan me poslao bizantijskom caru, i kada sam došao kod njega, nije mi postavio ni jedno pitanje a da mu nisam odgovorio. Inače se kod njega izaslanici nisu dugo zadržavali, a mene je zadržao nekoliko dana, sve dok nisam poželio da se vratim u svoju državu. Pa kad sam htio da odem, rekao mi je: ‘Jesi li ti iz kraljevske porodice?’
Rekao sam: ‘Ne, ja sam obični Arap.’
Odmahnuo je glavom i dao mi je pismo koje je bilo zapečaćeno, rekavši: ‘Kada predaš poštu halifi, predaj mu i ovo pismo.’
Kada sam ušao kod halife Abdul-Melika, predao sam mu poštu u kojoj je bilo i zapečaćeno pismo.
Nakon što je Abdul-Melik pročitao to pismo, upitao me je: ”Je li ti bizantijski car rekao nešto prije nego što ti je dao ovo pismo?”
Rekao sam: ”Da, pitao me je da li sam iz kraljevske porodice, a ja sam mu rekao da nisam i da sam obični Arap, čovjek iz naroda.”
Halifa Abdul-Melik je rekao: ”Znaš li šta piše u pismu?”
Rekao sam: ”Ne znam.”
Halifa je rekao: ”Uzmi i čitaj!”
Uzeo sam pismo, a kad sam ga otvorio, u njemu sam pročitao: ‘Čudim se narodu u kojem ima ovakvih ljudi (kao što je Eš-Ša'bi), kako im neko drugi može biti vladar!?’
Rekao sam mu: ”Vođo pravovjernih, to je samo zato što tebe nije vidio i upoznao.”
Abdul-Melik je upitao: ”Znaš li zbog čega je to učinio?”
Rekao sam: ”Ne!”
Rekao je: ”Želi kod mene probuditi zavidnost prema tebi i dovesti me u iskušenje da te ubijem.”
Došlo je to do bizantijskog cara, pa je rekao: ‘Tako mi Boga, nisam htio ništa drugo osim ovoga!”’
Neke stvari se nikada ne mijenjaju. Kako nekad tako i danas, neprijatelji islamskog ummeta traže načina da posvađaju i podijele muslimane, nadolijevaju ulje na vatru, pa se jedinstvo muslimana raspršuje i oni se okreću jedni protiv drugih, zaboravljajući svoje neprijatelje, koji su iz dana u dan sve jači, a muslimani sve slabiji.
Pogledajte sve nesuglasice i sukobe koji se dešavaju među muslimanskim državama i vidjet ćete da su to trivijalnosti nedostojne bilo kakve svađe, prekidanja bratskih veza i sukoba.
Jer, u tim sukobima nema pobjedničke strane, svi gube, troše energiju i rasipaju resurse, i uvijek tu ima nevidljiva ruka koja podržava jednu stranu protiv druge, a drugu huška protiv prve.
I čudit je se svakim čudom da mi muslimani obožavamo jednog Boga, Allaha, dželle šanuhu, slijedimo istog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, učimo istu Knjigu, okrećemo se istoj kibli, i sve nas to spaja, a onda nas sitnice i trivijalnosti razdvajaju.
