Piše: Edhem Šerkavi / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Prenosi se od Abdullaha, sestrića Muslima ibn Sa'da, da je rekao: ”Naumio sam obaviti hadž, pa mi je daidža Muslim dao deset hiljada dirhema, rekavši: ‘Kada dođeš u Medinu, raspitaj se za najsiromašniju porodicu i daj im ovaj novac.’
Kada sam došao u Medinu, pitao sam za najsiromašniju porodicu u gradu, pa su mi pokazali na jednu kuću i ja sam otišao i pokucao na vrata. Ubrzo se na vratima pojavila žena i upitala me: ‘Ko si ti?’
Rekao sam: ”Ja sam čovjek iz Bagdada, prijatelj mi je dao deset hiljada dirhema i naredio mi da ih dam najsiromašnijoj porodici u gradu. Pitao sam neke ljude u Medini za najsiromašniju porodicu i oni su mi pokazali na tvoju kuću, pa uzmi ovaj novac.”
Žena je rekla: ‘Tvoj prijatelj je naredio da novac dadneš najsiromašnijoj porodici, a naše komšije su siromašnije od nas, pa dadni njima.’
Otišao sam do kuće njihovih komšija, pokucao na vrata, pa je izašla supruga vlasnika kuće i ja sam joj objasnio zbog čega sam došao, a ona mi je rekla isto što i žena njihovog komšije, pa sam se ponovo vratio i rekao joj: ”Tvoja komšinica je pokazala na tvoju kući i rekla mi isto što i ti.”
Tada je ona rekla: ‘Mi smo podjednako siromašni, i ako već moraš izvršiti svoj zadatak, onda podijeli taj novac podjednako između nas.”’
Da, prava glad je u duši a ne u stomaku, a prava sitost je u očima a ne u stomaku. Kome je duša gladna a oči prazne, neće biti zadovoljan, pa makar mu dao cijeli dunjaluk, i on će opet gledati u ono što je u tuđim rukama.
A kome je duša sita a oči pune, vidjet ćeš ga ispunjenog zadovoljstvom. On ne gleda u ono što drugi posjeduju i ne zavidi nikome na blagodatima, i on moli Allaha za dobro ljudima, iako je najsiromašniji među njima.
Milostivi Allahu, podari nam zadovoljna srca, site oči i neovisne duše! Amin!
