Piše: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Islamski ahlak, moral i lijepo ponašanje je kruna imana i najljepši ukras vjerničke duše i vjerničkog života. Jedno od svojstava islamskog ahlaka je i blagost.
Arapski termin za blagost je ”el-hilm”, što znači obuzdavanje svoje duše, savladavanje u srdžbi te uzvraćanje na zlo dobrim. To nikako ne znači da je vjernik zadovoljan sa poniženjem niti da prihvata sramotu, potcjenjivanje i ponižavanje, već to znači uzdizanje iznad prostačkog ponašanja moralno iskvarenih ljudi i suzdržavanje od vrijeđanja, psovki i uzvraćanja istom mjerom onima koji ga vrijeđaju i psuju.
Prije svega važno je naglasiti da je blagost (el-hilm) jedno od svojstava Uzvišenog Allaha, Koji je u Kur'anu objavio: ”Znajte da Allah prašta i da je blag”. (El-Bekara, 235.)
Blagost je također svojstvo Allahovih poslanika, pa se tako o Ibrahimu, a.s., u Kur'anu veli: ”Ibrahim je doista bio sažaljiv i blag.” (Et-Tevba, 114.) Muhammed, s.a.v.s., bio je poznat po svojoj blagoj naravi, a hvaleći tu moralnu vrjednotu, jednom od svojih ashaba, rekao je: ”Ti posjeduješ dva svojstva koja Allah voli: dostojanstvenost i blagost.”
Blagost je spmenuta na mogim mjestima u Kur'anu, poput ajeta:
”Dobro i zlo nisu isto! Zlo dobrim uzvrati, pa će ti dušmanin tvoj odjednom prisni prijatelj postati.” (Fussilet, 34.)
”Došao vam je Poslanik, jedan od vas, teško mu je što ćete na muke udariti, jedva čeka da Pravim putem pođete, a prema vjernicima je blag i milostiv.” (Et-Tevba, 128.)
”Samo Allahovom milošću, ti si blag prema njima; a da si osoran i grub, razbjegli bi se iz tvoje blizine. Zato im praštaj i moli da im bude oprošteno i dogovaraj se s njima.” (Ali Imran, 159.)
Muhammed, s.a.v.s., u mnogobrojnim svojim hadisima spomenuo je i pohvalio blagost.
Poslanik, s.a.v.s., rekao je: ”Allah je Blagi i voli blagost u svakoj stvari.”
”Blagost se nije našla ni uz jednu stvar, a da je nije ukrasila, a nije falila ni u jednoj stvari, a da je nije pokvarila.”
”Kome je uskraćena blagost, uskraćeno mu je svako dobro.”
Naučio nas je Poslanik, s.a.v.s., da je blagost put ka Allahovom zadovoljstvu i nagradi, rekavši: ”Ko se savlada u srdžbi onda kada je u stanju da je ispolji, Allah će ga pozvati na Sudnjem danu pred svim ljudima i dat će mu priliku da sebi izabere džennetsku huriju koju želi.” (Ebu Davud)
Musliman koji posjeduje blagost i smirenost, daleko je od džehennemske vatre, na šta aludira hadis u kojem je Poslanik, s.a.v.s., rekao: ”Hoćete li da vas obavijestim ko je zabranjen džehennemskoj vatri, ili kome je džehennemska vatra zabranjena? Vatra je zabranjena svakom dobrostivom vjerniku, koji je blag i lahak u komunikaciji.”
Onaj ko bude blag prema ljudima, Allah će biti blag prema njemu na Sudnjem danu. Poslanik, s.a.v.s., učio je ovu dovu: ”Moj Allahu, ko bude nadređen mom ummetu u bilo kojem poslu, pa bude blag prema njima, budi i Ti blag prema njemu!”
Mnogobrojni su primjeri iz života Muhammeda, s.a.v.s., koji svjedoče o njegovoj blagosti, toleranciji, razumijevanju i samilosti prema ljudima.
Prenosi se da je neki beduin došao Poslaniku, s.a.v.s., i tražio određenu materijalnu pomoć. Muhammed, s.a.v.s., mu je dao to što je tražio i upitao ga: ”Jesam li dobro postupio prema tebi?” Beduin je odgovorio: ”Nisi postupio ni dobro ni lijepo.” Ashabi su se naljutili zbog takvog postupka beduina, pa su htjeli da ga kazne, ali im je Poslanik, s.a.v.s., dao znak da to ne čine. Zatim ga je odveo u svoju kuću i rekao mu: ”Ti si došao da tražiš od nas pomoć i dali smo ti, a zatim si rekao to što si rekao.” Onda mu je Poslanik, s.a..v.s., dao još imetka i upitao: ”Jesam li dobro postupio?” Beduin je odgovorio: ”Dobro si i lijepo postupio. Allah te nagradio u ime mene i moje porodice!” Tada mu je Muhammed, s.a.v.s., predložio da to kaže i pred ashabima kako u svojim srcima ne bi nosili mržnju prema tom beduinu.
Muhammed, s.a.v.s., nije bio blag i samilostan samo prema ljudima, već i prema životinjama. Štaviše, u predajama dolazi da su mu se životinje žalile na svoje vlasnike koji ih izgladnjuju i tovare više nego što mogu podnijeti.
Naime, jedna ensarijska porodica u Medini imala je devu koju su koristili za nošenje vode, pa je deva, nakon izvjesnog vremena, postala neposlušna i nije im dozvoljavala da je jašu niti da je koriste za bilo kakve poslove. Nakon toga, članovi te porodice, pošto su bili siromašni i nisu mogli kupiti drugu devu, došli su Poslaniku, s.a.v.s., i kazali: ”Allahov Poslaniče, mi imamo devu koju smo koristili za nošenje vode iz bunara, ali je ona odbila poslušnost, tako da suša prijeti našim palmama i ostalim usjevima, jer ih ne možemo zalijevati i navodnjavati.” Muhammed, s.a.v.s., je pozvao ashabe da krenu s njim u vrt ensarijske porodice. Na kraju vrta stajala je deva prema kojoj se zaputio Poslanik, s.a.v.s. Kada je deva ugledala Poslanika, s.a.v.s., legla je ispred njega, a u očima su joj se vidjele suze. Poslanik, s.a.v.s., prišao je devi i pomilovao je, a zatim se okrenuo prema ashabima i pitao: ”Ko je vlasnik ove deve?” Prišao je jedan ensarijski mladić i rekao: ”Allahov Poslaniče, ja sam njen vlasnik!” Tada mu je Poslanik, s.a.v.s., rekao: ”Zar se ne bojiš Allaha zbog ove životinje koju ti je Allah potčinio i omogućio da je koristiš?! Ona mi se žali da je izgladnjuješ i iscrpljuješ.”
Muhammed, s.a.v.s., pokazivao je blagost čak i prema onima koji su mu zlo snovali i o glavi radili.
Naime, nakon što su muslimani oslobodili Mekku, Muhammed, s.a.v.s., otišao je do Ka'be da obavi tavaf. Dok je on obilazio oko Ka'be, prišao mu je Fudale ibn Umejr, koji je samo formalno bio primio islam, vrebajući priliku da ubije Muhammeda, s.a.v.s. Kada ga je Poslanik, s.a.v.s., osjetio blizu sebe, upitao je: ”Je li to Fudale?” Odgovorio je: ”Da, ja sam, Fudale ibn Umejr.” Poslanik, s.a.v.s., ga je upitao: ”Šta to govoriš u sebi, Fudale?” Odgovorio je: ”Ništa, spominjem i veličam Allaha.” Tada se Poslanik, s.a.v.s., nasmijao i rekao: ”Traži oprosta od Allaha.” ”Zatim je”, priča Fudale, ”stavio svoju ruku na moja prsa i srce mi se odmah smirilo. I tako mi Allaha, Poslanik, s.a.v.s., nije uspio podići svoju ruku sa mojih prsa, a ja sam već u srcu osjetio da ne postoji čovjek kojeg više volim od Muhammeda, s.a.v.s.”
Islamski ahlak je krasio sve iskrene muslimane, a posebno učenjake, jer su shvatili da je ahlak, nakon vjerovanja u Allaha, najveći kapital koji će im biti od koristi na Sudnjem danu.
Jedan od njih je bio i Ahnef ibn Kajs koji je bio poznat po smirenosti i blagosti. Jedanput mu je jedan čovjek rekao: ”Tako mi Allaha, kada bi ti meni rekao jednu ružnu riječ, ja bih ti uzvratio sa deset takvih.” Ahnef mu je odgovorio: ”Tako mi Allaha, kada bi ti meni rekao deset ružnih riječi, od mene ne bi čuo ni jedne takve riječi.”
A kada bi Fudajlu ibn Ijadu rekli da ga je neko od muslimana ogovarao i o njemu ružno govorio, on bi tada kazao: ”Tako mi Allaha, ovo je prilika da rasrdim šejtana. Allahu moj, ako je moj brat musliman, koji je pričao o meni, rekao istinu, oprosti meni, a ako je slagao, oprosti njemu!”
Muhammed, s.a.v.s., koristio je svaku priliku da svoje sljedbenike podstakne na blagost, samilost i opraštanje, a da ih upozori na pogubnost srdžbe, mržnje i osvete, o čemu svjedoči i sljedeća predaja.
Prenosi se od Enesa, r.a., da je rekao: ”Sjedili smo sa Poslanikom, s.a.v.s., i u jednom trenutku on se toliko nasmijao da su mu se vidjeli kutnjaci. Omer, r.a., upitao je: ‘Allahov Poslaniče, šta te je nasmijalo?’ Odgovorio je: ‘Nasmijala su me dvojica ljudi iz moga ummeta koji će doći pred Allaha na Sudnjem danu, pa će jedan od njih reći: ‘Gospodaru, ja tražim svoje pravo od ovog mog brata koji mi je zulum učinio.’ Allah dž.š. će reći: ‘Podaj svome bratu ono što traži.’ Onda će onaj drugi reći: ‘Gospodaru, kod mene nije ostalo nijedno dobro djelo da bih mu mogao dati.’ Onaj prvi će reći: ‘Gospodaru, neka onda uzme od mojih grijeha određeni dio.’ U tom trenutku Poslanik, s.a.v.s., je zaplakao, a zatim je rekao: ‘To će biti veliki Dan u kojem će ljudi tražiti da neko drugi preuzme njihove grijehe.’ Zatim je nastavio: ‘Allah će onda reći onome koji je tražio svoje pravo: ‘Digni pogled i pogledaj u Džennet!’ Kada digne pogled i ugleda džennetske ljepote, reći će: ‘Gospodaru, ja vidim gradove od srebra i dvorce od zlata koji su ukrašeni biserima. Za kojeg poslanika, za kojeg Tvoga iskrenog roba, za kojeg šehida si ovo pripremio?’ Allah će mu reći: ‘To je pripremljeno za onoga ko ima da plati vrijednost tih gradova i dvoraca.’ Čovjek će ponovo upitati: ‘A ko ima taj iznos?’ Allah će mu reći: ‘Ti imaš taj iznos ako oprostiš svome bratu zulum koji ti je učinio na dunjaluku.’ Čovjek će reći: ‘Već sam mu oprostio.’ Onda će mu Allah reći: ‘Uzmi za ruku svoga brata i zajedno uđite u Džennet.’ Nakon toga Poslanik, s.a.v.s., rekao je: ‘Bojte se Allaha i izgladite vaše međusobne odnose, jer će i Allah miriti muslimane na Sudnjem danu.”’ (Ebu Ja'ala, Ebu el-Šejh i Hakim)
