Mu'džize: “Primijetio sam oblak koji me je pratio i pravio mi hladovinu, podigao sam glavu i ugledao meleka Džibrila…”

328

Pripremio: Abdusamed Nasuf  Bušatlić

Prenosi se od Ebu Hurejre, r.a., da je rekao: ”Moja majka je bila mušrikinja i ja sam je stalno pozivao da primi islam, ali je ona uporno odbijala. Jednog dana sam je, po ko zna koji put, pozvao da primi islam, a ona je ljutito odbila i u nastupu bijesa vrijeđala Poslanika, s.a.v.s.  Nakon toga sam otišao kod Muhammeda, s.a.v.s., plačući. Poslanik, s.a.v.s., me je upitao zašto plačem, a ja sam mu onda ispričao šta se dešava sa mojom majkom i zamolio ga da uputi dovu Allahu za moju majku. On je to i učinio, podigao je ruke i učio: ‘Gospodaru moj, uputi na pravi put majku Ebu Hurejre!’ Ja sam se poslije toga vratio kući i zatekao majku kako oblači novu haljinu i hidžab nakon što se okupala i abdestila, i kad sam ušao u sobu, ona je rekla: ‘O Ebu Hurejre, ja vjerujem da nema drugog Boga osim Allaha i vjerujem da je Muhammed, s.a.v.s., Njegov rob i poslanik.’ Bio sam presretan zbog toga i ponovo sam otišao kod Poslanika, s.a.v.s., plačući, ali ovaj put od radosti, i obavijestio ga da je Allah primio njegovu dovu i da je moja majka postala muslimanka. Iskoristio sam priliku i zamolio sam Muhammeda, s.a.v.s., da ponovo uputi dovu Allahu, da učini da ljudi vole mene i moju majku. Poslanik, s.a.v.s., je ponovo uputio dovu izgovarajući sljedeće riječi: ‘Allahu moj, omili ovog Svog roba i njegovu majku muslimanima, a muslimane omili njima dvoma.’ Allah, dž.š., je uslišao i ovu Poslanikovu dovu. Niko od muslimana nije čuo za mene i moju majku, ili nas vidio, a da nas nije zavolio.”

Pomognut Melekom brda protiv nevjernika

Imam Buharija i imam Muslim bilježe u svojim Sahihima predaju od Aiše, r.a., koja je rekla: ”Pitala sam Muhammeda, s.a.v.s.: ‘Allahov Poslaniče, da li ti je ijedan dan u životu bio teži od dana Bitke na Uhudu?’ Odgovorio je: ‘Ja sam zaista doživio velike neprijatnosti od tvog naroda, ali mi je najteže bilo onoga dana kada sam na Akabi vođama nekih plemena pokušao objasniti islamske principe i pozvati ih u islam, a oni su me grubo odbili. Bio sam uznemiren i veoma tužan. Vraćajući se od njih primijetio sam oblak koji me je pratio i pravio mi hladovinu. Podigao sam glavu i ugledao meleka Džibrila koji me je dozivao govoreći: ‘Znaj da je Allah čuo šta su ti rekli i odgovorili ljudi iz tvog naroda. I Allah ti šalje Meleka brda da mu narediš da učini sa njima što ti želiš.’ Zatim me je dozvao Melek brda, nazvao mi selam i rekao: ‘O Muhammede, Allah je čuo šta je tvoj narod odgovorio na tvoj poziv, ja sam Melek brda i Allah me je poslao da mi narediš što god želiš da učinim sa tvojim narodom. Ako želiš da strovalim na njih ova dva brda, ja ću to učiniti.’ A Poslanik, s.a.v.s., mu je odgovorio: ‘Ne želim da ih kazniš, ja se nadam da će Allah iz njihovih kičmi izvesti potomstvo koje će samo Allaha obožavati i neće mu širk činiti.”’

Pregršt datula dovoljan za mnoštvo ljudi

Mnogi islamski historičari u svojim djelima zabilježili su predaju koja govori o jednom događaju u vrijeme Bitke na Hendeku, a koji predstavlja jasnu mu'džizu Muhammeda, s.a.v.s. Naime, u toj predaji kćerka Bešira ibn Sa'da, a sestra Nu'mana ibn Bešira priča: ”Pozvala me je majka, Amra bintu Revaha, zatim je istresla pregršt datula u moje krilo i naredila mi da ih odnesem svome ocu i daidži Abdullahu ibn Revahi za ručak. Tražeći babu i daidžu ja sam naišla pored Poslanika, s.a.v.s., i on me je upitao: ‘Kud si pošla, kćerkice?’ Odgovorila sam: ‘Allahov Poslaniče, poslala me majka da odnesem babi i daidži ručak.’ Onda je Muhammed, s.a.v.s., rekao: ‘Daj mi te datule.’ Ja sam onda istresla datule u Poslanikove ruke, bilo ih toliko da nisu napunile njegov pregršt. Nakon toga Poslanik, s.a.v.s., zatražio da mu donesu nečiju košulju na koju je on istresao datule. Poslije toga je naredio da se svi ashabi koji su kopali tranše (hendek) pozovu na ručak. Tako je i bilo. Svi su došli i jeli koliko su mogli, a broj datula se neprestano povećavao tako da su datule ispadale iz košulje koliko ih je mnogo bilo, nakon što su se ashabi najeli i nastavili sa kopanjem hendeka.”

Dromedar ga spriječio da ubije Muhammeda, s.a.v.s.

Jedna od Poslanikovih mu'džiza je i događaj sa Ebu Džehlom, koji je jednog dana okupio Kurejšije i rekao im: ”O Kurejševići, vi vidite da Muhammed odbija bilo kakav dogovor i kompromis, izruguje se našoj vjeri, vrijeđa naše pretke zbog njihove vjere, i vrijeđa naša božanstva. Ja sam se zavjetovao da ću ga sutra čekati pored Kabe sa ogromnim kamenom, i kada padne na sedždu, smrskat ću mu glavu i ubiti ga, a od vas tražim da me branite i štitite, pa neka poslije toga porodica Abdul-Menaf čini što god hoće.” Mušrici su se obradovali njegovoj odlučnosti i svi su ga podržali i obećali da će ga uzeti u zaštitu. Sutradan je Ebu Džehl uradio ono što je obećao. Našao je veliki kamen, donio ga do Kabe i sjeo da čeka Muhammeda, s.a.v.s., a Kurejšije su bile nedaleko od njega da vide šta će se dogoditi. Poslanik, s.a.v.s., je došao u uobičajeno vrijeme i odmah je stao da klanja namaz ne obraćajući pažnju na mušrike. Kada je učinio sedždu, Ebu Džehl je uzeo kamen s namjerom da mu ga baci na glavu, ali je u istom trenutku ispustio kamen i dao se u bijeg. Mušrici su se začudili zbog toga, pa su mu prišli onako preplašenom i upitali ga: ”Šta ti se desilo, zašto nisi izvršio što si obećao i zašto si onako preplašen bježao?” Odgovorio im je: ”Ja sam se bio pripremio da izvršim što sam naumio, i kad sam uzeo kamen, pred mene je izašao razjareni dromedar, otvorenih i zapjenjenih usta, išao je prema meni da me ubije. Ja u životu nisam vidio onolikog dromedara.” U jednoj predaji stoji da je melek Džibril rekao Muhammedu, s.a.v.s.: ”Da ti se približio sa kamenom, ubio bih ga na licu mjesta.”

Mu'džiza koja mu je odagnala svaku sumnju

U jednoj predaji stoji da je Muhammed, s.a.v.s., na jednom putovanju izgubio devu. Ashabi su odmah pošli da je traže. Među prisutnima bio je i ashab po imenu Ammare ibn Hazm, a sa njim je zajedno putovao Zejd ibn Lusajt, koji je bio poznat kao munafik i licemjer. On je pokušao da se ismijava sa Muhammedom, s.a.v.s., pa je u jednom trenutku upitao Ammaru koji je bio pored njega: ”Zar Muhammed ne kaže da dobija vijesti sa nebesa, a sad ne zna gdje mu je deva?” Ammare je napustio njegovo društvo i pridružio se skupini koja je bila oko Poslanika, s.a.v.s. Tada mu je Poslanik, s.a.v.s., rekao: ”Maloprije si bio pored čovjeka koji ti je rekao: ‘Kako to da Muhammed tvrdi da dobija vijesti sa nebesa, a ne zna gdje mu je deva?!’, ja, tako mi Allaha, ne znam ništa osim ono što mi Allah objavi, a Allah me je obavijestio gdje se nalazi izgubljena deva. Ona je u toj i toj dolini, pored jednog stabla oko čijih grana se zapetljao njen povodac.” Nakon toga su ashabi otišli i našli devu tačno na onom mjestu o kojem ih je obavijestio Muhammed, s.a.v.s., i u stanju koje je on opisao. Kada su se ashabi vratili sa devom, Zejd ibn Lusajt je rekao: ”Do sada sam sumnjao u poslanstvo Muhammeda, s.a.v.s., ali od ovog trenutka u mom srcu nema nimalo sumnje, ja čvrsto vjerujem da je on Allahov poslanik, s.a.v.s.

Mubarek ogrtač

Ahmed ibn Hanbel, u svom Musnedu, bilježi predaju od Ebu Hurejre koji je jedne prilike rekao okupljenim muslimanima: ”Čudite se što je Ebu Hurejre naučio mnogo hadisa od Poslanika, s.a.v.s. Dok su se muhadžiri bavili trgovinom, a ensarije zabavio njihov imetak, ja sam, pošto sam bio siromašan i bez imetka, vrijeme provodio družeći se sa Muhammedom, s.a.v.s. Jednog dana smo sjedili s Muhammedom, s.a.v.s., pa je on upitao: ‘Ko će mi od vas prostrijeti svoj ogrtač dok ne završim sa govorom, pa ću ga nakon toga ogrnuti njime i neće nikad i ništa zaboraviti što je čuo od mene?’ Ja sam požurio da dam svoj ogrtač Poslaniku, s.a.v.s., i nakon što je završio govor ogrnuo me je tim ogrtačem i, tako mi Allaha, ja poslije toga nisam ništa zaboravio od onoga što sam čuo od njega.”