Piše: Murat Tahirović
Tužilaštvo BiH odbacilo je sve ono što je Tužilaštvo Tribunala u Hagu dokazalo u sudskim postupcima. U BiH ne postoji niti jedna optužnica za dva dokazana UZP-a u Hagu: jedan pod vodstvom Miloševića i drugi pod vodstvom Tuđmana.
U BiH ne postoji niti jedna optužnica za međunarodni sukob – agresiju Srbije koja je trajala od 1992. do 1995. godine, kao ni za agresiju Hrvatske u 1992. i 1993. godini, iako je u Hagu doneseno osam presuda o agresiji Srbije i Hrvatske.
U BiH ne postoji optužnica za opsadu Sarajeva, iako je opsada Sarajeva, zajedno s genocidom u Srebrenici, najdokumentovaniji zločin pred Tribunalom u Hagu, a Stanislavu Galiću izrečena je doživotna kazna zatvora upravo zbog opsade.
Preko 15 saglasnosti “A”, gdje ima dovoljno dokaza, proslijeđeno je iz Haga u BiH protiv srpskih snajperista koji su ubijali Sarajlije. Čak su objavljena njihova imena – i opet ništa.
Generali srpske i hrvatske vojske šepure se po BiH, Srbiji i Hrvatskoj, a niko ih ne procesuira, od Ilije Nakića do Milovana Stankovića, iako je Hag dostavio saglasnost za njihovo procesuiranje.
Preko tri stotine prioriteta koje je dostavio Hag kriju se u ladicama, a prethodno je nekoliko stotina predmeta volšebno okončano nakon što su iz Tužilaštva BiH prebačeni u entitet RS.
Mogao bih ovako u nedogled.
Jasno mi je šta rade sudije i tužioci koji su došli iz RS-a na Sud BiH, ali mi nije i nikada neće biti jasno kako se neko ko dolazi na navedene funkcije iz Federacije (čast pojedincima) ne postidi zbog očiglednog preuzimanja Suda i Tužilaštva od strane Beograda i Zagreba.
Ne trebaju biti patriote ili nešto slično, nego trebaju biti makar jedan dan “profesionalci” i raditi posao za koji su plaćeni. Njihova odgovornost nije samo krivična, nego je i duboko moralna, i mi ćemo izaći sa svim imenima tužilaca i njihovim rezultatima. Možda napraviti za njih stub srama.
Kao što sam ranije naveo, Tužilaštvo je po nalogu Beograda optužilo političko, vojno i policijsko rukovodstvo RBiH. Na sramotu svih koji su branili ovu državu. Ništa više ni manje od toga.
Uloga tzv. probosanske politike u ovim katastrofalnim rezultatima progona zločinaca je prilično značajna. Da je bilo dokaza, sigurno bi Tribunal u Hagu optužio političko rukovodstvo RBiH. Tribunal je upravo suprotno uradio, napisao je da nema dokaza, npr. za “Dobrovoljačku”, a onda je Tužilaštvo po nalogu Beograda podiglo optužnicu.
Mi se nastavljamo boriti na svim “frontovima” za svoja prava, a osnovno pravo je da zločinac bude kažnjen.
Insistirat ćemo i dalje na Aneksu B tzv. revidirane strategije za koji smo se izborili, tj. da se procesuira preko 300 osumnjičenih od strane Haškog tribunala.
Progon zločinaca je sistem spojenih posuda. Na vrhu je državna i politička zaštita zločinaca koja još uvijek dolazi iz Beograda i Zagreba. Od toga započinju svi problemi kod nas u BiH. Mi ćemo ih dalje progoniti i u Srbiji, i u Hrvatskoj, i svugdje. U vezi s tim, u svakom segmentu našeg društva nailazimo na zaštitu zločina i zločinaca.
Zar je bilo potrebno da mi pišemo CIK-u da se ukloni ratni zločinac iz izbornog procesa? Aplaudiraju nam upravo oni koji su već davno trebali očistiti naš sistem od velikodržavnih politika. Još nam kažu da je to simbolično.
Nažalost, nije politika izdejstvovala zakon o negiranju genocida, izuzeće presuđenih zločinaca s izbornih lista, upisa haških presuda u pravni sistem BiH, pokrenula usvajanje rezolucija UN-a i EU o Srebrenici i desetine drugih aktivnosti, nego upravo udruženja. Naša borba se nastavlja, a donosioci odluka neka se zapitaju koja je budućnost njihove djece i nasljednika.
“Zločinac može biti nekažnjen, ali ne smije nikada biti miran i spokojan” – latinska je izreka.
Feljton zaključujem zahvalom koju bih uputio rukovodnim osobama Tribunala u Hagu, Seržu Bramercu, glavnom tužiocu, i Gabrieli Garcia Santana, predsjednici Suda, zbog njihovog ogromnog doprinosa, i čestitao im reizbor na mjesta glavnog tužioca i predsjednika Mehanizma – nasljednika Tribunala iz Haga.
(Preporod.info)
