Ako nisi u stanju biti olovka koja će pisati ono što će usrećiti ljude, onda barem budi gumica za brisanje njihove tuge i širenje nade

237

Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić

Gumica se jedanput obratila olovki, upitavši je: ”Kako si, draga prijateljice?”

Olovka je ljutito odgovorila: ”Ja ti nisam prijateljica. Mrzim te!”

Gumica je s čuđenjem i tugom upitala: ”A zašto?!”

Olovka: ”Zato što brišeš ono što ja napišem.”

Gumica: ”Ja brišem samo pogreške.”

Olovka: ”Šta je uopće tvoje zanimanje?”

Gumica: ”Ja sam brisač i to je moj posao.”

Olovka: ”To nije nikakvo zanimanje ni posao.”

Gumica: ”Moj posao je jednako koristan kao i tvoj.”

Olovka: ”Griješiš i samu sebe obmanjuješ, jer je pisanje mnogo bolje od brisanja.”

Gumica: ”Uklanjanje pogreške ravno je ispravnom i korisnom pisanju.”

Olovka je neko vrijeme šutjela, a onda je s tugom rekla: ”Ali,ja vidim da se ti iz dana u dan smanjuješ.”

Gumica: ”To je zato što ja žrtvujem dio sebe kad god izbrišem neku pogrešku.”

Na to je olovka hrapavim glasom rekla: ”Osjećam da sam i ja kraća nego što sam bila.”

Tješeći je, gumica je rekla: ”Znaj da ne možemo biti od koristi drugima ako ne učinimo žrtvu za njih.”

Potom je gumica s velikom saosjećanjem pogledala olovku i upitala je: ”Da li me još uvijek mrziš?”

Olovka se nasmiješila i rekla: ”Kako da te mrzim kad nas je samopožrtvovanje zbližilo i ujedinilo.”

Čovječe, svaki dan u kojem osvaneš, tvoj život se skraćuje za jedan dan.

Pa, ako nisi u stanju biti olovka koja će pisati ono što će usrećiti druge ljude, onda barem budi gumica za brisanje njihove tuge i širenje nade i optimizma u njihovim dušama, da će im, ako Bog da, njihovo sutra biti bolje od njihovog danas, a pogotovo od njihovog jučer.