U moru negativnih priča koje se vežu za proteklu agresiju na Bosnu i Hercegovinu, ima i onih dugačijih, koje govore o ljudskosti i humanom činu.
Jajčanin Alija Ćosić, dobitnik najvišeg prizanja u Armiji RBiH „Zlatnog ljiljana“, komandant voda 305.-705. Slavne brdske brigade, tokom ratne operacije na Kupresu spasio je život zarobljenom srpskom vojniku Vladi Gajičiću, koji je u tom momentu ostao bez oba oka.
Iako je Ćosić tokom ratnih dešavanja izgubio dva brata, kaže da se ni u jednom trenutku nije dvoumio šta da uradi.
– Kad je Vlado ranjen, upotrebio sam sanitet. Nisam nikad ni razmišljao da ću jednog dana tog čovjeka ponovo sresti, govori nam Alija Ćosić.
Tokom zarobljavanja, njegov sat je ostao kod komandanta Ćosića, a Gajičića su prebacili u zeničku bolnicu. Prvom prilikom Vladi, Alija je, kako kaže skinuo teret s vrata, posjetio je Vladu i vratio mu sat. No, on ga odbio uzeti i poklonio ga svom spasiocu.
–Čim se rat završio, Vlado je tragao za mnom. Raspitivao se za mene preko naših zajedničkih prijatelja. Prvi put smo se sreli 1996. godine u Jezeru na liniji razgraničenja. Čuli smo se svakodnevno, jedno vrijeme je zavladalo i zatišje, koje nije dugo trajalo, govori Alija Čosić.
A onda je na njegovu adresu sigao poziv na svadbu- Vlado je ženio sina.
– Njegova žena mu govori pred vratima da sam stigao na svečanost i on mi pred vratima reče: „Prijatelju, nisi me iznevjerio ni ovaj put!“, priča nam Ćosić.
Pred 400 zvanica na svadbi u Banjaluci Vlado je ispričao dirljivu priču.
