Da muslimani prakticiraju propisane zikrove sačuvali bi se od sihra, uroka i drugih zala

2433

Priredio: Abdusamed Nasuf Buštalić

Rekao je Seleme ibn Dinar: ”Ono što bi volio da bude sa tobom na Ahiretu, pripremi ga sada na dunjaluku, a ono što mrziš da bude sa tobom na Ahiretu, ostavi ga danas na dunjaluku.”

Upitan je Ibnul-Kajjim: ”Kada Allah podari čovjeku neku blagodat, kako će znati da li je to blagodat (ni'met) ili je kušnja i zavođenje (fitna)?” Odgovorio je: ”Ako te dobro koje ti je Allah dao približava Allahu, onda je to blagodat, a ako te udaljava od Allaha, onda je to kušnja.”

Tumačeći suru El-Felek, šejh Ibn Usejmin, rekao je: ”Među ljudima se u zadnje vrijeme nije umnožio i proširio sihr, zavidnost (urok) i slične stvari osim zbog nemarnog odnosa prema Allahu, dž.š., i nedostatka pouzdanja (tevekula) u Allaha, te vrlo slabog prakticiranja šerijatskih virdova (zikrova) koji su zaštita vjernicima. Jer, mi znamo da šerijatski potvrđeni zikrovi predstavljaju neprobojnu zaštitu, bolju i jaču nego što je zid ili pregrada Je'džudža i Me'džudža. Nažalost, mnogi muslimani ne znaju ništa od tih zikrova; onaj ko zna nemaran je, a onaj ko uči te zikrove, uči ih bez prisutnosti srca,  što je sve skupa nedostatak i greška. Da muslimani prakticiraju propisane zikrove iz Kur'ana i Sunneta, sačuvali bi se i spasili mnogih zala.”

Jedan pobožnjak je rekao: ”Ako vidiš da te je Allah uputio na prijatelje koji ti pomažu u dobru, znaj da ti Allah želi dobro. Ako te Allah uputi na učenje dove, znaj da ti želi dati ono što tražiš. Ako te Allah uputi na zikr, znaj da te On voli, a kada te Allah zavoli onda te učini ponosnim, učvrsti te na istini, pomogne te i uslišava tvoje dove.”

Neki od učenjaka iz prvih generacija upitani su: ”Kako ste uspjeli ustrajati na istini, tako da je vaše stanje uvijek bilo dobro?” Odgovorili su: ”Mi smo izvršavali mustehabe (pohvalne stvari i ibadete) kao da su farzovi (obavezujuća djela), a ostavljali smo mekruhe kao da su harami, pa je naše stanje ostalo dobro.”

Rečeno je jednom pobožnjaku: ”Kako se nosiš sa samoćom i kako saburaš u takvom stanju?” Odgovorio je: ”Ja nikada nisam sâm, jer je sa mnom moj Gospodar. Kad hoću da On meni govori, uzmem Kur'an i učim, a kad hoću da ja sa Njim razgovaram onda klanjam dva rekata namaza.”

Jedan musliman je upitao svoga prijatelja: ”U čemu je tajna smirenosti tvoga srca?”, a on mu je odgovorio: ”Otkako sam spoznao Allaha, dž.š., nije mi došlo nikakvo dobro a da nakon toga nisam abdestio i klanjao dva rekata zahvale Allahu, dž.š., i nije me snašlo nikakvo iskušenje a da nisam abdestio i klanjao dva rekata tražeći od Allaha da mi podari sabur, i nisam se nikada dvoumio između dvije stvari a da nisam abdestio i klanjao dva rekata istihara-namaza, moleći Allaha da me uputi na ono što je dobro za mene. Tako se moj život odvija između zahvalnosti (šukra), strpljivosti (sabura) i dove.”