Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Prenosi se da je jedan čovjek imao živčanog sina koji se nikako nije mogao savladati u srdžbi. Jednoga dana otac mu je donio punu kesu eksera i rekao mu: ”Sinko moj, savjetujem ti da uzmeš čekić i ovu kesu eksera i da, kad god te spopadne bijes i srdžba, zakucaš po jedan ekser u drvenu ogradu u našem vrtu.”
Sin je poslušao očev savjet i počeo je sa zakucavanjem eksera. Prvi dan zakucao je čak 377 eksera, iako zakucavanje eksera u ogradu nije bilo lahko. Nakon toga počeo je da se kontroliše i savladava u srdžbi, pa se smanjio i broj zakucanih eksera. Za nekoliko sedmica naučio je da u potpunosti kontroliše srdžbu. Prestao se srditi, pa je prestao i zakucavati eksere u ogradu. Otišao je ocu i obavijestio ga da je uspio u savladavanju srdžbe. Otac je bio sretan zbog toga, ali mu je onda rekao: ”Sinko moj, sada ti savjetujem da svaki dan u kojem se nijednom ne rasrdiš izvadiš po jedan ekser.” Sin je ponovo poslušao oca i brzo je uspio povaditi eksere iz ograde, jer je uspio sebe kontrolisati u srdžbi. Ponovo je otišao ocu da ga obavijesti o svome uspjehu. A onda ga je otac odveo do ograde i rekao mu: ”Sinko moj, pogledaj te rupe u ogradi. Ova ograda više nikada neće biti ista.” Zatim je dodao: ”Kad god nekome kažeš nešto u srdžbi, znaj da tvoje riječi ostavljaju tragove na ljudskim srcima popit ovih rupa na ogradi. Kad raniš čovjeka i izvadiš nož iz njegovog srca, nije važno koliko puta ćeš reći: ‘Žao mi je’, jer rana će ostati.”
