Prenosi Ebu Abdullah Muhammed bin Jusuf bin Bišr el Hervi od Amra bin Šemra a ovaj od Dža'fera bin Muhammeda a ovaj od svoga oca koji je rekao: “Čuo sam el- Harisa bin Hazredža el – Ensariju da kaže: “Pričao mi je moj otac da je čuo Allahova Poslanika s.a.w.s. da govorio: “Rekao mi je melek smrti, neka je Allahov mir na njega, : “Muhammede znaj da ja kada uzimam dušu sina Ademova, kad najednom u kući se začuje zapomaganje i naricanje. Ja zastanem, a sa mnom duša koja je uzeta. Pa se zapitam : “Zašto nariče? Pa tako mi Allaha, mi nismo nikakvo nasilje učinili, niti smo došli prije nego je rok određeni, niti smo ubrzali njegov kader, niti imamo ikakva grijeha u vezi uzimanja ove duše. Pa ako oni budu zadovoljni i ako se budu strpili sa Allahovom odredbom, biti će nagrađeni, a ako budu žalili (prekomjerno p.p.) i budu negodovali, pa tada griješe. Vi nama ne nemožete neodobriti, i vi se nama vraćate. A čuvajte se povtratka!! Budite oprezni!
Tako mi Allaha, o Muhammede, ni jedan stanovnik pustinje, kopna, doline, brda, mora, … nema a da ja, svake noći i svakog dana, ne zavedem njegov poredak u listovima po pet puta! (misli se na poredak umiranja p.p.) Tako da ja znam i o njihovom i mladom i starom više od njih samih! Tako mi Allaha, kada bih želio da uzmem dušu nekome mimo propisanog, ne bih to mogao sve dok Allah ne naredi njeno vađenje!”
(iz djela “Wesajjel Ulemaa inde huduril mewti” od Muhammeda bin Abdullaha bin Ahmeda Er-Rebija (298 – 379 god po Hidžri)
Preveo s arapskog: Esmir M. Halilović
